Milica Bisić: Srbija ima nepravičan poreski sistem

Ko priča o oporezivanju of-šor kompanija taj ne zna šta govori, kaže poreski stručnjak Milica Bisić

Beogradski dnevnik Danas piše da predlog nove regulative kod poreza na dobit preduzeća podrazumeva da će Poreska uprava ubuduće voditi računa o centru poslovnih interesa kompanija, što znači da bi i kompanije registrovane u poreskim rajevima (preko kojih najbogatiji biznismeni iz Srbije naročito posluju) mogle da budu oporezovane u našoj zemlji, kao i da će u domenu poreza na imovinu biti smanjena velika oslobađanja i izmenjen način obračuna osnovice za taj porez zbog kojih je naplata prihoda prethodnih godina značajno podbacila.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju na to da ne treba očekivati previše od poreza na dobit, između ostalog i zbog toga što je sistem utvrđivanja centra poslovnog interesa već sada na snazi u Srbiji, ali se ne primenjuje, ali se slažu da su potrebne promene poreza na imovinu.

"Porez na imovinu trenutno svakako pati od nepravičnosti, tako da je sasvim opravdano da se imovina veće vrednosti više oporezuje nego što je to sada slučaj. Sadašnji zakon je opterećen nasleđem u okviru kojeg je porez na imovinu imao više socijalnu nego poresku ulogu. U svim razvijenim zemljama prihodi od poreza na imovinu su značajniji nego u Srbiji. Trebalo bi da promenimo ovaj zakon kako bismo u roku od nekoliko godina udvostručili ili utrostručili prihode po tom osnovu. Čak i kad bismo uspeli da tri puta uvećamo sredstva koja dobijamo od poreza na imovinu, još uvek ne bismo izašli iz proseka koje ostvaruju evropske zemlje", kaže za Danas fiskalni analitičar Nikola Altiparmakov.
Altiparmarkov dodaje da je u anglosaksonskim zemljama porez na imovinu zastupljeniji nego u kontinentalnoj Evropi, ali da je njegovo učešće u ukupnim poreskim prihodima svugde veće nego kod nas. Altiparmakov dodaje i da bi uz promenu ove regulative, „koja je moguća i potrebna“, vlasnici vila u Srbiji mogli da se suoče sa 10 do 20 puta većim nametima nego do sada.

Ovaj stručnjak ima mnogo manje entuzijazma po pitanju promene poreza na dobit preduzeća, ukazujući na to da je poresko izbegavanje svetski problem i da ga nisu rešile ni države sa daleko većim kapacitetom od Srbije, poput Kanade i mnogih drugih razvijenih zemalja.

S druge strane, Milica Bisić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju a koja je svojevremeno bila direktor srpske Poreske uprave i zamenik ministra finansija 2003-2004, smatra da se problem slabog naplaćivanja poreza na dobit u Srbiji ne može rešiti izmenom poreske regulative, već samo efikasnijom primenom postojeće.

"To je stvar tehničke prirode. Kada neko govori o oporezivanju of-šor kompanija, to pokazuje da govornik ne zna o čemu govori. Gde bilo se nalazi osnivač, ako ima firmu u Srbiji, ta firma plaća sve poreze u našoj zemlji, pa čak i ako vlasnik hoće da uzme dividendu i da je iznese iz zemlje, i na to se plaća porez. Ako ste srpska firma koja je vlasnik srpske firme onda ne plaćate porez na dividendu, ali ako ste sa Kajmana onda plaćate porez. Ali, ako neko nelegalno iznosi novac iz zemlje, to onda nije poresko pitanje i ne može se rešavati drugačijim porezima", kaže Bisićeva.

Ona dodaje da u važećoj regulativi postoje odredbe kojima se ustanovljava mogućnost da se neko preduzeće oporezuje prema centru poslovnog interesa, odnosno stvarnog upravljanja, ali da je problem u primeni tih pravila. Ona napominje i da je tačno da firme iznose novac tako što zaključuju ugovore sa svojim matičnim firmama u poreskim rajevima u kojima im plaćaju za pružene usluge ili koriste sistem takozvanih transfernih cena, ali bi Poreska uprava trebalo da u svakom pojedinačnom slučaju traži odgovarajuću dokumentaciju i da proverava sporne ugovore, a ne da se taj problem rešava promenom poreskih pravila.

Po pitanju promene poreza na imovinu, Bisićeva kaže da je sasvim opravdano da se izvrše određene izmene, naročito u delu zakona koji se tiče poreskih kredita, ali se protivi uvođenju progresivnog oporezivanja. Prema njenim rečima, iskustvo pokazuje da taj sistem više doprinosi tome da se sakrije kolika je poreska osnovica nego što doprinosi povećanju poreskih prihoda ili pravičnosti.

Koliko porez na dobit donosi budžetu najbolje prikazuju statistički podaci, piše Danas.

Udeo novca od poreza na dobit preduzeća čini tek 3,6 odsto ukupnih prihoda dok je doprinos poreza na imovinu još manji i iznosi tek oko 1,4 odsto.

Izmenu ta dva poreza ministarka finansija Diana Dragutinović najavila je još prošle godine jer je zaključeno da su veoma podbacili. Kod poreza na imovinu moguće je dobiti velika oslobađanja, a sadrži i nefer odredbe koje, recimo, ne razlikuju vrednost imovine u nekom udaljenom mestu u unutrašnjosti i imovinu u centru Beograda.

Takođe, kod poreza na dobit preduzeća, poreski stručnjaci mogu svakoj kompaniji da osmisle niz načina da umanje poresku stopu tako da namet od 10 odsto zapravo nije fiksan već je varijabilan. Ukoliko Vlada izmeni porez na imovinu to neće pogoditi samo tajkune već i druge bogate ljude koji imaju značajan posed kao što su direktori banaka ili firmi, sportisti i drugi. Takođe, stručnjaci navode da povećanje poreza na imovinu neće značiti da će bogataši ostati bez velikog dela bogatstva. I ukoliko budu plaćali 10 puta veći porez na imovinu to će biti suma 10 puta veća od današnje itekako skromne.

(Mondo)